﻿Филибљанима посланица светог апостола Павла.
1.
Од Павла и Тимотија, слугу Исуса Христа, свима светима у Христу Исусу који су у Филиби, с владикама и ђаконима: 
Благодат вам и мир од Бога Оца нашег и Господа Исуса Христа. 
Захваљујем Богу свом кад се год опоменем вас, 
свагда у свакој молитви својој за све вас с радошћу молећи се, 
што ви постадосте заједничари у јеванђељу, од првог дана и до данас; 
уздајући се у ово исто да ће Онај који је почео добро дело у вама довршити га тја до дана Исуса Христа. 
Као што је право да ја ово мислим за све вас, јер вас имам у срцу у оковима својим и у одговору и потврђивању јеванђеља, као све заједничаре са мном у благодати. 
Јер Бог ми је сведок да вас љубим љубављу Исуса Христа, 
и зато се молим Богу да љубав ваша још више и више изобилује у разуму и свакој вољи, 
да кушате шта је боље, да будете чисти и без спотицања на дан Христов, 
напуњени плодова правде кроз Исуса Христа, на славу и хвалу Божију. 
Хоћу, пак, да знате, браћо, да ово што се ради са мном изиђе за напредак јеванђеља, 
тако да се разгласи у свој судници и код свих осталих да су моји окови за Христа. 
И многа браћа у Господу ослободивши се оковима мојим већма смеју говорити реч Божију без страха. 
Истина, једни из зависти и свађе, а једни од добре воље Христа проповедају. 
Тако ови, упркос, Христа објављују нечисто, мислећи да ће нанети жалост мојим оковима; 
а ови из љубави, знајући да за одбрану јеванђеља лежим у тамници. 
Шта дакле? Било како му драго, дволичењем или истином, Христос се проповеда. И зато се радујем, а и радоваћу се; 
јер знам да ће ми се ово збити на спасење вашом молитвом и помоћу Духа Исуса Христа. 
Као што чекам и надам се да се ни у чему нећу постидети, него да ће се и сад као свагда са сваком слободом Христос величати у телу мом, било животом или смрћу. 
Јер је мени живот Христос, а смрт добитак. 
А кад ми живљење у телу плод доноси, то не знам шта ћу изабрати. 
А обоје ми је мило, имајући жељу отићи и с Христом бити, које би много боље било; 
али остати у телу потребније је вас ради. 
И ово знам јамачно да ћу бити и остати код свих вас на ваш напредак и радост вере, 
да хвала ваша мноме изобилује у Христу Исусу кад вам опет дођем. 
Само живите као што се пристоји јеванђељу Христовом, да вас видим кад дођем или ако вам не дођем да чујем за вас да стојите у једном духу и једнодушно борите се за веру јеванђеља, 
и ни у чем да се не плашите од противника; које је њима знак погибли а вама спасења, и то од Бога; 
јер се вама дарова, Христа ради, не само да Га верујете него и да страдате за Њ, 
имајући ону исту борбу какву у мени видесте и сад чујете за мене. 
