﻿Језекиљ.
18.
Опет ми дође реч Господња говорећи: 
Шта хоћете ви који говорите причу о земљи Израиљевој говорећи: Оци једоше кисело грожђе, а синовима трну зуби? 
Тако ја био жив, говори Господ Господ, нећете више говорити те приче у Израиљу. 
Гле, све су душе моје, како душа очева тако и душа синовљева моја је, која душа згреши она ће погинути. 
Јер ако је ко праведан и чини суд и правду, 
на горама не једе и очију својих не подиже ка гадним боговима дома Израиљевог, и не скврни жене ближњег свог и не иде к жени одвојеној ради нечистоте, 
и никоме не чини насиља, залог дужнику свом враћа, ништа не отима, хлеб свој даје гладноме и голога одева, 
не даје на добит и не узима придавка, од неправде устеже руку своју, и право суди између једног човека и другог, 
по уредбама мојим ходи, и држи законе моје творећи истину; тај је праведан, доиста ће живети, говори Господ Господ. 
Ако роди сина лупежа, који би крв проливао или би чинио такво шта, 
а не би чинио све оно, него би јео на горама, и жену ближњег свог скврнио, 
сиромаху и убогоме насиље чинио, отимао шта, залог не би враћао, и ка гадним боговима подизао би очи своје чинећи гад, 
давао би на добит, и узимао придавак; хоће ли тај живети? Неће живети; учинио је све те гадове, доиста ће погинути, крв ће његова на њему бити. 
Али гле, ако роди сина који би видео све грехе оца свог што чини, и узео би на ум, те не би чинио онако, 
не би јео на горама, нити би очију својих подизао ка гадним боговима дома Израиљевог, жене ближњег свог не би скврнио, 
и никоме не би чинио насиља, залог не би узимао и не би ништа отимао, давао би хлеб свој гладноме и голог би одевао, 
од сиромаха би устезао руку своју, не би узимао добити ни придавка, законе би моје извршио и по уредбама мојим ходио; тај неће погинути за безакоње оца свог, доиста ће живети. 
А отац његов, што је чинио насиље, отимао од брата свог и чинио шта није добро у народу свом, гле, он ће погинути за своје безакоње. 
Али говорите: Зашто да не носи син безакоње очево? Јер син чини суд и правду, све уредбе моје држи и извршује; доиста ће живети. 
Која душа згреши она ће умрети, син неће носити безакоње очево нити ће отац носити безакоње синовљево; на праведнику ће бити правда његова, а на безбожнику ће бити безбожност његова. 
Ако ли би се безбожник обратио од свих греха својих које учини, и држао би све уредбе моје и творио суд и правду, доиста ће живети, неће погинути. 
Безакоња његова што их је год учинио неће му се више спомињати, у правди својој коју чини живеће. 
Еда ли је мени мило да погине безбожник? Говори Господ, а не да се одврати од путева својих и буде жив? 
Али кад би се праведник одвратио од правде своје и чинио неправду, и радио по свим гадовима које чини безбожник, хоће ли он живети? Праведна дела његова, шта је год чинио, неће се споменути; за безакоње своје које учини за грех свој којим згреши погинуће. 
Још говорите: Није прав пут Господњи. Чујте, доме Израиљев, мој ли пут није прав? Нису ли ваши путеви неправи? 
Кад се праведник одврати од правде своје и чини зло и умре за то, умреће за зло своје које учини. 
А кад се безбожник одврати од безбожности своје коју је чинио, и чини суд и правду, он ће сачувати у животу душу своју. 
Јер узевши на ум врати се од свих безакоња својих која учини; доиста ће живети, и неће погинути. 
Али дом Израиљев вели: Пут Господњи није прав. Моји ли путеви нису прави? Доме Израиљев, нису ли ваши путеви неправи? 
Зато, доме Израиљев, судићу вам свакоме по путевима његовим, говори Господ; обратите се и прођите се свих греха својих, и неће вам безакоње бити на спотицање. 
Одбаците од себе сва безакоња која чинисте, и начинисте себи ново срце и нов дух; и зашто да мрете? Доме Израиљев. 
Јер ми није мила смрт оног који мре, говори Господ Господ; обратите се дакле и будите живи. 
