﻿Приче Соломунове.
16.
Човек спрема срце, али је од Господа шта ће језик говорити. 
Човеку се сви путеви његови чине чисти, али Господ испитује духове. 
Остави на Господа дела своја, и биће тврде намере твоје. 
Господ је створио све сам за се, и безбожника за зли дан. 
Мрзак је Господу ко је год поноситог срца, и неће остати без кара ако ће и друге узети у помоћ. 
Милошћу и истином очишћа се безакоње, и страхом Господњим уклања се човек ода зла. 
Кад су чији путеви мили Господу, мири с њим и непријатеље његове. 
Боље је мало с правдом него много доходака с неправдом. 
Срце човечије измишља себи пут, али Господ управља кораке његове. 
Пророштво је на уснама царевим, у суду неће погрешити уста његова. 
Мерила и потези прави од Господа су, и све камење у тобоцу његово је дело. 
Гадно је царевима чинити неправду, јер се правдом утврђује престо. 
Миле су царевима усне праведне, и они љубе оног који говори право. 
Гнев је царев гласник, али мудар човек ублажиће га. 
У веселу је лицу царевом живот, и љубав је његова као облак с позним даждем. 
Колико је боље тећи мудрост него злато! И тећи разум колико је лепше него сребро! 
Пут је праведних уклањање ода зла; чува душу своју ко пази на пут свој. 
Охолост долази пред погибао, и поносит дух пред пропаст. 
Боље је бити понизног духа с кроткима него делити плен с охолима. 
Ко пази на реч, налази добро, и ко се узда у Господа, благо њему. 
Ко је мудрог срца, зове се разуман, а сласт на уснама умножава науку. 
Извор је животу разум онима који га имају, а наука безумних безумље је. 
Срце мудрога разумно управља устима његовим, и додаје науку уснама његовим. 
Љубазне су речи саће меда, сласт души и здравље костима. 
Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти. 
Ко се труди себи се труди, јер га нагоне уста његова. 
Човек неваљао копа зло, и на уснама му је као огањ који пали. 
Опак човек замеће свађу, и опадач раставља главне пријатеље. 
Насилник мами друга свог и заводи га на пут који није добар; 
Намигује очима, кад мисли наопако; кад миче уснама, чини зло. 
Седа је коса славна круна, налази се на путу праведном. 
Бољи је спор на гнев него јунак, и господар од свог срца бољи је него онај који узме град. 
Ждреб се баца у крило, али је од Господа све што излази. 
