﻿Псалми.
35.
Псалам Давидов. Господе! Буди супарник супарницима мојим; удри оне који ударају на ме. 
Узми оружје и штит, и дигни се мени у помоћ. 
Потегни копље, и пресеци пут онима који ме гоне, реци души мојој: Ја сам спасење твоје. 
Нека се постиде и посраме који траже душу моју; нека се одбију натраг и постиде који ми зло хоће. 
Нека буду као прах пред ветром, и анђео Господњи нека их прогони. 
Нека буде пут њихов таман и клизав, и анђео Господњи нека их тера. 
Јер низашта застреше мрежом јаму за мене, низашта ископаше јаму души мојој. 
Нека дође на њега погибао ненадна, и мрежа коју је наместио нека улови њега, нека он у њу падне на погибао. 
А душа ће се моја радовати о Господу, и веселиће се за помоћ Његову. 
Све ће кости моје рећи: Господе! Ко је као Ти, који избављаш страдалца од оног који му досађује, и ништега и убогога од оног који га упропашћује? 
Усташе на ме лажни сведоци; шта не знам, за оно ме питају. 
Плаћају ми зло за добро, и сиротовање души мојој. 
Ја се у болести њиховој облачих у врећу, мучих постом душу своју, и молитва се моја враћаше у прсима мојим. 
Као пријатељ, као брат поступах; бејах сетан и с обореном главом као онај који за матером жали. 
А они се радују кад се ја спотакнем, и купе се, купе се на ме, задају ране, не знам зашто, чупају и не престају. 
С неваљалим и подругљивим беспосличарима шкргућу на ме зубима својим. 
Господе! Хоћеш ли дуго гледати? Отми душу моју од нападања њиховог, од ових лавова јединицу моју. 
Признаћу Те у сабору великом, усред многог народа хвалићу Те. 
Да ми се не би светили који ми злобе неправедно, и намигивали очима који мрзе на ме низашта. 
Јер они не говоре о миру, него на мирне на земљи измишљају лажне ствари. 
Разваљују на ме уста своја, и говоре: Добро! Добро! Види око наше. 
Видиш, Господе! Немој ћутати; Господе! Немој одступити од мене. 
Пробуди се, устани на суд мој, Боже мој и Господе, и на парницу моју. 
Суди ми по правди својој, Господе, Боже мој, да ми се не свете. 
Не дај да говоре у срцу свом: Добро! То смо хтели! Не дај да говоре: Прождресмо га. 
Нек се постиде и посраме сви који се радују злу мом, нек се обуку у стид и у срам који се размећу нада мном. 
Нека се радују и веселе који ми желе правду, и говоре једнако: Велик Господ, који жели мира слузи свом! 
И мој ће језик казивати правду Твоју, и хвалу Теби сваки дан. 
